Geopark Đerdap prvi je i jedini geopark u Srbiji. On u sebi čuva geološka, kulturna i nasleđa prirode koja su zbog svoje jedinstvene vrednosti, značaja i lepote pod strogom zaštitom.
Nedaleko od Negotina pored istoimenog sela u Timočkoj Krajni nalazi se manastir Vratna. Ovaj vekovima star danas ženski manastir veoma je posećen jer se nalazi u blizini veoma poznatog spomenika prirode. To nije oduvek bilo tako a ovaj manastir imao je tešku prošlost.
Ne postoje zasigurni podaci ali po narodnom predanju Vratnu je u XIV veku podigao Sveti Nikodim Tismanski kada je iz Kostura došao u Krajnu. Nikodim je došao na ove prostori da bi bio tumač knezu Lazaru i za vreme svog boravka u Krajni podigao je dva manastira od kojih je jedan Vratna.
Kroz vekove ovaj manastir je kao i većina drugih na ovim prostorima bio rušen ali je svaki put preživeo i bio obnavljan, ali zbog toga nažalost nije sačuvao svoju prvobitnu formu. Prvi nozbiljniji radovi na obnovi manastiri rađeni su u periodu između dva svetska rata, a nakon toga u periodu između 2000. I 2020. godine kada su svi radovi završeni.
Crkva u Vratni posvećena je Vaznesenju Gospodnjem u narodu poznatije kao Spasovdan. Pripada tipu jednobrodnih hramova sa apisdom na istoku i zvonikom na zapadu. Enterijer crkve nažalost nije zadržao svoju prvobitnu formu ali su neki detalji ipak zadržani. Eksterijer crkve sastoji se od bele fasade koju krasi kamena cokla, poluobličastim svodom, dvoslivnim krovom i krovom od zvonika na četiri vode. Oltarski prostor odvojen je od naosa zidanim ikonostasom ali je takođe i za stepenik viši od njega. Krajem XIX veka Milica P. Čortanović manastiru je poklonila carske dveri, dve ikone i raspeće na vrhu ikonostasa koji danas nisu sastavni deo manastira ali su sačuvane i izložene u manastiru i konaku kraj njega. Pomenuti delovi zamenjeni su 2018. godine kada su u vizantijskom stilu naslikani novi.
Šta ovaj manastir čini posebnim i izuzetno posećenim? U manastiru se čuva jedna od najvećih svetinja, ikona Presvete Bogorodice Carice sa malim Hristom za koju nema podataka kada je i kako dospela u manastir. Postoje narodna pedanja i verovanja da je ova ikona posebnija od drugih i da ima čudotvorne moći. Iz tog razloga vernici iz svih krajeva Srbije rado i neretko posećuju manastir Vratnu i netaknute spomenike prirode koji ga okružuju.
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.