Opština Majdanpek uređuje gradski park u Donjem Milanovcu ali i pešačku zonu u centru grada. Deo tog projekta je i sadnja platana u pešačkoj zoni koja je urađena pre nekoliko dana.
Povodom tog projekta, Opština Majdanpek angažovala je Mr Natašu Šišaković (diplomirani inženjer pejzažne arhitekture, licencirani Odgovorni projektant radova i izvođač radova na pejzažnom uređenju slobodnih prostora i imenovani Sudski veštak u oblasti šumarstva i pejzažne arhitekture), za pejzažno uređenje i ozelenjavanje. Iskoristili smo tu priliku da porazgovaramo sa Mr Natašom Šišaković.
Đerdap uživo: “Vaše iskustvo od dvadesetpet godina rada u struci, na polju projektovanja, izvođenja, nadzora i održavanja na brojnim projektima u Srbiji, razlog su da vas prvo pitamo: Zašto ste izabrali platane za pešačku zonu u Donjem Milanovcu?”
Mr Nataša Šišaković: „Angažovanjem u svojstvu Odgovornog projektanta za pejzažno-arhitektonsko uređenje Gradskog parka i pešačke zone, Opština Majdanpek mi je ukazala poverenje i čast, koje sam prihvatila kao izuzetan profesionalni izazov ali i odgovornost.“
“U prvoj fazi radova pejzažnog uređenja, realizovana je sadnja drvoreda u pešačkoj zoni ulice Kralja Petra I u Donjem Milanovcu. Sadnja 11 rasadničarski uzgojenih, tzv. školovanih, sadnica platana, vrste Platanus x acerifolia (lat.), vrhunskog kvaliteta i uzrasta. Radi se o sadnicama koje su proizvedene u jednom od vodećih italijanskih rasadnika, koji sadnicama snabdeva najozbiljnije korisnike u Srbiji. Sadnice su impozantne visine od 7 metara, a obima debla 25 – 30 centimetara, starosti do 20 godina.” – istakla je Mr Nataša Šišaković.
“Platan, kao vrsta izuzetne dekorativnosti, bujnosti, brzog porasta i izuzetne otpornosti na zagađenja u gradskim sredinama, je jedna od omiljenih vrsta za sadnju u drvoredima širom Evrope. Svojim gorostasnim habitusom, prepoznatljivom i upečatljivom belom korom, moćnom krošnjom, ne samo da pruža izuzetan vizuelni već pre svega ekološki efekat, čineći prostor osenčenim i ugodnim za boravak u njegovoj hladovini.
Obzirom da je zaključeno da prostorne mogućnosti i vazdušni i podzemni sadržaji šetne zone ulice Kralja Petra I, svojim kapacitetom omogućavaju primenu ovakve jedne vrste za formiranje centralnog drvoreda – dileme u odabiru vrste više nije bilo. Dakle, formiranjem drvoreda platana, Donjomilanovčani će u kratkom vremenskom periodu imati drvored izuzetne estetike i blagodetnog uticaja.” – navodi Mr Nataša Šišaković.
Đerdap Uživo: “Problem sa starim sadnicama u pešačkoj zoni Donjeg Milanovca bio je taj što je koren podizao behaton ploče. Zbog toga su te sadnice i izvađene. Kako se razvija koren kod platana?
Mr Nataša Šišaković: “Podizanje čvrstih zastora, ploča, betona, asfalta, površinskim delovanjem korenovog sistema stabala u trotoarima, parkinzima, šetnim zonama, je česta pojava. Na ovaj način, ne samo da dolazi do značajnih šteta već je ugrožena i bezbednost u pešačkoj komunikaciji.
U prošlosti, tehnike sadnje nisu podrazumevale preventivne mere kako bi se izbegla ova štetna, ružna i nebezbedna pojava. Sadnice su, u okviru zastrtih površina, sađene tradicionalnom tehnikom sadnje – kao na zemljanim površinama, bez prethodne ugradnje korenskih barijera za usmeravanje i kontrolu korena. Kako je problem agresivnog delovanja korenovog sistema stabala u inertnim površinama bivao prepoznat, razvijene su napredne tehnike sadnje koje preveniraju ovu pojavu. Ugradnja betonskih ili polipropilenskih korenskih zaštitnih podkonstrukcija, u uslovima kada postoji rizik od deformacija zastora, postao je standard u pejzažnom uređenju. Iako je koren platana veoma moćan, upravo je ugradnja betosnkih barijera u podkonstrukciji zastora pešačke zone, element koji usmerava korenov sistem vertikalno na dole, sprečava površinsko delovanje i garantuje očuvanje zastora.“
Đerdap uživo: „ Uz adekvatno održavanje, koliko mogu da porastu platani u visinu? Kolika je površina krošnje?
Mr Nataša Šišaković: “Generalno, uslovi u kojima rastu drvoredna stabla okružena čvrstim zastorima su veoma nepovoljni. Pre svega zbog ograničenog dotoka atmosferskih voda, ograničenog vodno-vazdušnog režima u podtlu. Zbog toga, u savremenom pejzažnom uređenju, vodimo računa i trudimo se da prilikom sadnje, i kasnije, primenom mera adekvatnih mera nege, pomognemo stablima da dostignu svoj biološki, ekološki i estetski maksimum.
Dakle, sadnja sadnica u dreniranim sadnim jamama, u rastresitim zemljišnim supstratima koji se dobijaju mešanjem plodne humusne zemlje, peska i kamenih frakcija, obezbeđuje se cirkulisanje vlage i vazduha u zoni korenovog sistema, što je preduslov za optimalan razvoj korena a samim tim i nadzemnog dela biljke – stabla i krošnje. Opstanak i porast drvorednih sadnica u zastorima, u najvećoj meri zavisi od primene mera nege – pre svega redovnog zalivanja, periodične prihrane, fito-patoloških mera, i nužnih intervencija kao što su uklanjanje suvih grana i periodično orezivanje krošnje. Uz primenu potrebnih mera nege, platani zaista mogu da dosegnu monumentalne dimenzije u punoj zrelosti, visinu od 20 – 30 metara i prečnik krošnje do 20 metara.“
Đerdap uživo: “Da li platani imaju prirodne “neprijatelje“ koji ih mogu oštetiti?”
Mr Nataša Šišaković: „ Platan je vrsta čiji ekološki zahtevi u potpunosti odgovaraju klimatskim uslovima u našoj zemlji. Podnosi niske temperature kao i žarka leta. Osetljiv je na gljivicu Gnomonia veneta, koja izaziva nekrozu lišća i mladih grančica, kao i na insekt – platanovu stenicu, ali postoje jasno definisane preventivne i kurativne fitopatološke i entomološke mere koje se sprovode radi zaštite stabala od navedenih prirodnih neprijatelja.“
Uređenje šetališne zone u centru grada, samo je deo celog projekta uređenja gradskog parka u Donjem Milanovcu, koje sprovodi Opština Majdanpek. Mr Nataša Šišaković otkrila nam je koje još sadnice možemo očekivati u gradskom parku. Deo tog intervjua objavićemo uskoro.
Koristimo ovu priliku da se zahvalimo Mr Nataši Šišaković na spremnosti da nam odgovori na pitanja ali i profesionalnosti u svome radu – za lepši Donji Milanovac.
