Škole u malim mestima predstavljaju svetionik obrazovanja, ali i središte kultnih ličnosti za tu zajednicu. Mala mesta najčešće imaju jednu školu, gde pojedini nastavnici neretko jedini predaju svoj predmet. Među takvim nastavnicima znatan je broj onih koji za sobom imaju desetine odškolovanih generacija.
U ta mesta ubraja se Donji Milanovac sa osnovnom školom ,,Vuk Karadžić“, koja pokriva prostor od Boljetina i Golubinja do Klokočevca. Neretko kada o istoriji i geografiji razgovaraju žitelji ovog područja, čuje se ,,nas je tako učio Jovica Orlović“. Suvišno je objašnjavati ko je to. Svi koji su pohađali školu u periodu od 1965. do početka 2000-ih, znaju.
Brojni školski zadaci, školski dokumenti, knjige i novinski članci nose imena ,,Jovica Orlović“ i ,,Donji Milanovac“, jedno uz drugo. Reč je o velikom Donjomilanovčaninu. Ličnost koja se svrstava uz velika imena rođena u Donjem Milanovcu, iako Jovica Orlović nije rodom iz ovoga mesta.
Rođen je 18. juna 1937. godine u Beloj Crkvi, južnobanatskom gradiću sa imenom na pet jezika – među kojima ,,Biserica Alba (Biserika Alba)“, naziv na rumunskom jeziku koji je kroz šalu nastavnik Jovica često spominjao, svestan sudbine koja ga je sa jednog dela granice sa Rumunijom, dovela u drugi kraj Srbije na istoj granici.
Put od južnobanatskog gradića do đerdapskog gradića nije vodio granicom dveju zemalja. U rodnoj Beloj Crkvi pohađao je osnovnu školu, nakon čega je u ,,srcu Šumadije“, to jest, Kragujevcu završio Višu pedagošku školu, grupu za istoriju i geografiju. Bio je to razlog da se posle ,,srca Šumadije“ uputi u ,,srce Đerdapa“.
U sudbonosnim trenucima, kada su Donjomilanovčani pred očima imali izgradnju hidroenergetsko-plovidbenog sistema ,,Đerdap I“ koji će potopiti njihovu varoš, stigao je sudbonosni nastavnik. Godine 1965. u Donji Milanovac na ušću Zlatice u Dunav došao je Jovica Orlović sa suprugom i koleginicom Dušankom.
Kockice su se poklopile tako da buduće veliko ime donjomilanovačke istoriografije vidi i stari Donji Milanovac. Jedno je proučavati i pisati o tome, a drugo to proživeti. Skupa sa Donjomilanovčanima proživeo je Jovica Orlović i potapanje starog Donjeg Milanovca i izgradnju novog. Dovoljno da se već smatra pravim Donjomilanovčaninom.
Decenije su prolazile potom. Nemoguće je sažeti takvu nastavničku biografiju. Nastavničku, ali i profesorsku. Jovica Orlović je školovanje obavio na vreme, kada je prosveta drugačije funkcionisala. Mnoge njegove vršnjake koji su školovani na Višim pedagoškim školama, kasnije promene u školstvu odaljile su od zvanja profesora. Tu ne spada Jovica Orlović.
Nije to bio nastavnik koji bi sebe lišio usavršavanja. Otud je kasnije završio studije istorije na Filozofskom fakultetu. Godine 1989. takođe je stekao zvanje prosvetnog savetnika odbranivši rad na temu koja je, naravno, u vezi sa Donjim Milanovcem. Bio je to rad ,,General Starina Novak sa Poreča u nastavi istorije“.
Gde god se pojavljivalo ime Jovice Orlovića, tu je najverovatnije bilo i ime Donjeg Milanovca. Kao donjomilanovački nastavnik, izveštavao je iz gradića na Dunavu. Opširna je njegova biografija u oblasti novinarstva. Mnogo je novina za koje je pisao, a još više je njegovih članaka. Zahvaljujući njemu, saznavali su o Donjem Milanovcu čitaoci Majdanpečkih novina, zaječarskog Timoka, niških Narodnih novina, Večernjih novosti, Borbe, Politike, Sporta, Dečijih novina i drugih.
Čitalo se u štampi o Donjem Milanovcu, ali se zahvaljujući istom autoru čita i u knjigama. Malo je donjomilanovačkih kuća koje nemaju knjige kao što su ,,17 decenija Porečke škole“,,,Poruke srca“ ,,50 godina FK Poreč“, ,,Porečke seobe“ itd.
Dopuštajući sebi lični osvrt, kao autor ovog skromnog omaža, dodajem svoje najranije sećanje iz škole. Godine 1999. stasiti i razdragani šezdesetdvogodišnji gospodin održao je govor dobrodošlice đacima prvacima. Svi smo ga zapamtili. Saznavao sam potom da je to Jovica Orlović. Onaj nastavnik koji je predavao mom ocu dve decenije ranije. Direktor, onako kako sam zamišljao direktora škole. Nastavnik koji je kasnije i meni predavao, odveć u svojim penzionerskim godinama. Nastavnik koji me je načinio svedokom lokalne istorije.
Jovica Orlović preminuo je ovoga leta, nedugo nakon 84. rođendana. Sahranjen je u Velikom Orašju.
U pomen velikom profesoru. Od njegovog sugrađanina, učenika, ali i kolege profesora istorije – koji je to postao imavši na koga da se ugleda tokom školskih dana.