Geopark Đerdap prvi je i jedini geopark u Srbiji. On u sebi čuva geološka, kulturna i nasleđa prirode koja su zbog svoje jedinstvene vrednosti, značaja i lepote pod strogom zaštitom.
Đerdap je poznat po svojoj specifičnoj klimi i klisuri pa je baš zbog toga poznat i po svom neuobičajenom biodiverzitetu sa biljnim i životinjskim vrstama koje nisu uobičajene za ovo područje i samo tu se mogu naći.
Na području Đerdapa živi više vrsta gmizavaca od kojih čak 9 spada u strogo zaštićene vrste. Đerdap je najpoznatiji po neretko viđenim kornjačama, gušterima I zmijama.
U Đerdapskim barama neretko se mogu videti barske kornjače kako se sunčaju na obali ili nekom plutajućem predmetu. Još češće ipak su šumske kornjače koje žive u suvijim delovima šume I ne tude se da budu neprimetne.
Na Đerdapu najčešći su zidni gušteri I zelembaći ali se mogu pronaći I neobični gušteri kao što je slepić. Slepić nije redak na Đerdapu ali za razliku od običnog guštera on nema noge već se kreće kao zmija. Veruje se da je ime dobio po tome što zatvori oči kada je mrtav što za razliku od njega zmije ne mogu jer one nemaju pokretne očne kapke. Još jedan zanimljivi gušter jeste kratkonogi gušter koji se krije u rastrestinom I suvom delu šume I veoma ga je teško naći. Osim njega u šumama Đerdapa živi I jako retki šumski gušter.
Među gmizavcima na Đerdapu neretke su I zmije koje tu u velikom borju žive. Smukovi su neretka pojava a među njima izdvaja se mala bakarna zmija zvana smukulja koja po načinu lova podseća na dosta manju verziju tropskih udava. Spora je ali ono što je čini posebnom je ipak njen izgled koji podseća na šarku za razliku od koje ona nije otrovna. Zmije vodarice takođe su neretke na Đerdapu od gde žive dve vrste, ribarnica I belouška. Što se tiče otrovnica najpoznatiji je poskok odnosno kamenjarka koje se od ostalih vrsta na Đerdapu razilkuje po rombičnim šarama na leđima I rogu na vrhu njuške.
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Opštine Majdanpek u okviru projekta „Sve o turizmu, kulturi, sportu i društvu opštine Majdanpek“.
Izvor:Nacionalni park Đerdap Pamtivek prirode i čoveka, BEOGRAD 1996
photo:Canva